Замислимо само њиховог менаџера продаје који је задужен да управља и развија свој продајни тим. Сигуран сам да тадашњи менаџер продаје никада није рекао како нема времена да обучава сопствене људе. Па за шта друго има времена? Видим како сви седе на столицама поред Дунава и обучавају се у продајним вештинама. Направити тренинг продаје на локацији Винче сигурно би био посебан изазов. Група тадашњих комерцијалиста вежба игру улога. Ајмо, ја сам купац, а ти си продавац. Како почињеш? Замислимо како планирају маршруту за сваког од чланова продајног тима. Ти ћеш ићи Дунавом до Саве, а онда скрећеш лево у Дрину и поздравићеш ми све на које наиђеш. Сигурно су они први и поделили територију и доделили: Једном продавцу један рејон. У том рејону сигурно је свако имао одређени број продавница које мора да обиђе. И можемо само да наслутимо како је текао тај продајни разговор.
Сигурно су и они морали да развијају добре односе са својим купцима. Да их подстичу на куповину. Да прате колико су узели прошли пут и колико могу да узму сада. Како су унапређивали продају? Да ли су можда користили акције? Како су стварали поверење? Знали су они да ће купци прво куповати њих па тек онда њихове производе. Прво ће тадашњи купац погледати тадашњег продавца у очи и видети може ли имати поверења у њега. Да ли му улива поверење? Да ли је та посуда која је тако лепо обликована и украшена издржљива? Има леп поклопац у облику птичије главе са великим очима. Очигледно да је добро имати такав поклопац јер он својим великим очима непрекидно чува садржај посуде. А како је само лепо обликована та посуде.
Грнчарски точак још није измишљен па је занатлија морао да буде веома вешт. Видим продавац је лепо обучен. Сигурно му добро иде. И зато су продавци поред лично естетских разлога морали да буду лепо обучени. То нису били пећински људи огрнути крзном. Не. То су људи који су имали дводелну одећу. Тканина им је била ткана на разбоју и имала је фину текстуру. Ако се питате одакле то могу да тврдим, ево и одговора. Један од њих се наслонио на зид који је још увек био свеж и тако нам је оставио отисак стар 7.000 година. Са тог отиска његове кошуље можемо да видимо сву лепоту материјала. И још више. Са фигурица које су остале до данашњих дана видимо да су много волели „V изрез” на горњем делу одеће. На свакој фигурици је исти „V изрез”. А можемо говорити и о лепоти дезена јер је и она приказана на фигурицама.
Очигледно је наш предак који се бавио комерцијалом знао за важност првог утиска. Знао је да, када долази у неко место, потенцијални купци гледају и у чун којим се довезао. Гледају и у његову одећу. Посматрају да ли је очешљан и лепо обријан. Ако мислите да претерујем, погледајте поставку у Винчи или Народном музеју у Београду и видећете да су делове природног стакла смолом везивали за штапиће и користили као бријаче. Да ли су ти тадашњи бријачи били бољи од садашњих СегаМега Гига
Од тренера продаје до лајф коуча
www.srma.rs 92
Page 1 |
Page 2 |
Page 3 |
Page 4 |
Page 5 |
Page 6 |
Page 7 |
Page 8 |
Page 9 |
Page 10 |
Page 11 |
Page 12 |
Page 13 |
Page 14 |
Page 15 |
Page 16 |
Page 17 |
Page 18 |
Page 19 |
Page 20 |
Page 21 |
Page 22 |
Page 23 |
Page 24 |
Page 25 |
Page 26 |
Page 27 |
Page 28 |
Page 29 |
Page 30 |
Page 31 |
Page 32 |
Page 33 |
Page 34 |
Page 35 |
Page 36 |
Page 37 |
Page 38 |
Page 39 |
Page 40 |
Page 41 |
Page 42 |
Page 43 |
Page 44 |
Page 45 |
Page 46 |
Page 47 |
Page 48 |
Page 49 |
Page 50 |
Page 51 |
Page 52 |
Page 53 |
Page 54 |
Page 55 |
Page 56 |
Page 57 |
Page 58 |
Page 59 |
Page 60 |
Page 61 |
Page 62 |
Page 63 |
Page 64 |
Page 65 |
Page 66 |
Page 67 |
Page 68 |
Page 69 |
Page 70 |
Page 71 |
Page 72 |
Page 73 |
Page 74 |
Page 75 |
Page 76 |
Page 77 |
Page 78 |
Page 79 |
Page 80 |
Page 81 |
Page 82 |
Page 83 |
Page 84 |
Page 85 |
Page 86 |
Page 87 |
Page 88 |
Page 89 |
Page 90 |
Page 91 |
Page 92 |
Page 93 |
Page 94 |
Page 95 |
Page 96 |
Page 97 |
Page 98 |
Page 99 |
Page 100 |
Page 101 |
Page 102 |
Page 103 |
Page 104 |
Page 105 |
Page 106 |
Page 107 |
Page 108 |
Page 109 |
Page 110 |
Page 111 |
Page 112 |
Page 113 |
Page 114 |
Page 115 |
Page 116 |
Page 117 |
Page 118 |
Page 119 |
Page 120 |
Page 121 |
Page 122 |
Page 123 |
Page 124 |
Page 125 |
Page 126 |
Page 127 |
Page 128 |
Page 129 |
Page 130 |
Page 131 |
Page 132 |
Page 133 |
Page 134 |
Page 135 |
Page 136 |
Page 137 |
Page 138 |
Page 139 |
Page 140 |
Page 141 |
Page 142 |
Page 143 |
Page 144 |
Page 145 |
Page 146 |
Page 147 |
Page 148 |
Page 149 |
Page 150 |
Page 151 |
Page 152 |
Page 153 |
Page 154 |
Page 155 |
Page 156 |
Page 157 |
Page 158 |
Page 159 |
Page 160 |
Page 161 |
Page 162 |
Page 163 |
Page 164 |
Page 165 |
Page 166 |
Page 167 |
Page 168 |
Page 169 |
Page 170 |
Page 171 |
Page 172 |
Page 173 |
Page 174 |
Page 175 |
Page 176 |
Page 177 |
Page 178 |
Page 179 |
Page 180 |
Page 181 |
Page 182 |
Page 183 |
Page 184 |
Page 185 |
Page 186 |
Page 187 |
Page 188 |
Page 189 |
Page 190 |
Page 191 |
Page 192 |
Page 193 |
Page 194 |
Page 195 |
Page 196 |
Page 197 |
Page 198 |
Page 199 |
Page 200 |
Page 201 |
Page 202 |
Page 203 |
Page 204 |
Page 205 |
Page 206 |
Page 207 |
Page 208 |
Page 209 |
Page 210 |
Page 211 |
Page 212 |
Page 213 |
Page 214 |
Page 215 |
Page 216 |
Page 217 |
Page 218 |
Page 219 |
Page 220 |
Page 221 |
Page 222 |
Page 223 |
Page 224 |
Page 225 |
Page 226 |
Page 227 |
Page 228 |
Page 229 |
Page 230 |
Page 231 |
Page 232 |
Page 233 |
Page 234 |
Page 235 |
Page 236 |
Page 237 |
Page 238 |
Page 239 |
Page 240 |
Page 241 |
Page 242