минимум следеће три године радити по принципу лаке гимнастике: Рад преко омладинске, пријављивање у некој од фирми која изнајмљује кадрове, фиктивни откази па поновно примање и тако док не нађем везу.” Глобано је слична ситуација. Широм света неки млади људи су дошли до факултетских диплома и сада једни другима спуштају цену. То се зове конкуренција или ако лепше звучи, сви смо део једног великог тржишног система. Али и то је ситуација за коју постоји дугачак ред чекања. Млади људи су свесни да смо сви ми заиста свет. А у свету који нам је идеал у последњих десет година број изгубљених радних места се мери десетинама милиона. Може неко рећи: „Ја сам директор и мене то не интересује”, али сигурно да нас све интересује шта се дешава са добрим делом нашег друштва. А о глобаном свету, чега смо део, и да не говорим.
Ако неко каже: „Нормално је да је сада тако. То је транзиција. Када транзиција прође, онда ће све бити нормално”. Апсолутно сам сагласан. Поготово са првим делом. Оно што се дешава је апсолутно нормално. А када прођу све те промене, доћи ће нове промене и онда ће и то бити нормално. Само, никада више неће бити како у 20. веку. У томе је разлика. Значи на крају пута који можемо назвати транзиција или како год желимо, не чека нас 20. век него 21. и све оно што ће тада бити нормално. И сигуран сам да знам како ће то изгледати. Као непрекидна промена.
Промена није кризна већ нормална ситуација
Нама директорима је јако важна и промена у структурама компанија. Стварају се флексибилне компаније. На тај начин се могу изборити са конкуренцијом на светском нивоу. Компаније непрекидно редукују своје секторе. Постају мање и покретљивије. У овом тренутку фирмама као што је моја то апсолутно одговара. Када директор каже: „Зашто бисмо ми запошљавали људе у сектору људских ресурса када можемо да ангажујемо Срму и да нам они заврше све што је потребно? Нећемо ни да примамо нове људе. Нека их прими Срма па ћемо ми њима плаћати за ту услугу”. Велике корпорације се смањају и ствара се велики број малих компанија. Зашто се ово све дешава и какав је то утицај на наше компаније, али и на наше животе? Пре свега имаћемо више послодаваца. Размишљајмо у следећем правцу: Неки од нас, чак и ако су директори, имаће у неком делу свог посла више послодаваца. Значи: У исто време људи ће радити за више послодаваца. Наравно не у сталном радном односу. Сигуран сам да ћемо и у том делу делити глобалну судбину. Ако се предвиђа да ће пола светске популације радити по принципу дела радног времена за једног или више послодаваца, онда сам сигуран да ћемо и у том делу бити свет. Знам да далеко лепше звуче пароле да ћемо у следећих годину или две отворити 100, 200 или 300.000 радних места наравно у зависности од политичке оријентације, али ако смо део света, онда очекујем да ћемо број стално запослених смањивати. То јесте фрустрирајуће за све нас, али што пре то прихватимо као реалност то ће нам бити лакше. Мислим да је неопходно да о томе неко нешто каже. Помислите на који начин ће то утицати на Ваш живот. Ако имате сопствени посао, примаћете и отпуштати људе невероватно брзо.
Од тренера продаје до лајф коуча
www.srma.rs 101
Page 1 |
Page 2 |
Page 3 |
Page 4 |
Page 5 |
Page 6 |
Page 7 |
Page 8 |
Page 9 |
Page 10 |
Page 11 |
Page 12 |
Page 13 |
Page 14 |
Page 15 |
Page 16 |
Page 17 |
Page 18 |
Page 19 |
Page 20 |
Page 21 |
Page 22 |
Page 23 |
Page 24 |
Page 25 |
Page 26 |
Page 27 |
Page 28 |
Page 29 |
Page 30 |
Page 31 |
Page 32 |
Page 33 |
Page 34 |
Page 35 |
Page 36 |
Page 37 |
Page 38 |
Page 39 |
Page 40 |
Page 41 |
Page 42 |
Page 43 |
Page 44 |
Page 45 |
Page 46 |
Page 47 |
Page 48 |
Page 49 |
Page 50 |
Page 51 |
Page 52 |
Page 53 |
Page 54 |
Page 55 |
Page 56 |
Page 57 |
Page 58 |
Page 59 |
Page 60 |
Page 61 |
Page 62 |
Page 63 |
Page 64 |
Page 65 |
Page 66 |
Page 67 |
Page 68 |
Page 69 |
Page 70 |
Page 71 |
Page 72 |
Page 73 |
Page 74 |
Page 75 |
Page 76 |
Page 77 |
Page 78 |
Page 79 |
Page 80 |
Page 81 |
Page 82 |
Page 83 |
Page 84 |
Page 85 |
Page 86 |
Page 87 |
Page 88 |
Page 89 |
Page 90 |
Page 91 |
Page 92 |
Page 93 |
Page 94 |
Page 95 |
Page 96 |
Page 97 |
Page 98 |
Page 99 |
Page 100 |
Page 101 |
Page 102 |
Page 103 |
Page 104 |
Page 105 |
Page 106 |
Page 107 |
Page 108 |
Page 109 |
Page 110 |
Page 111 |
Page 112 |
Page 113 |
Page 114 |
Page 115 |
Page 116 |
Page 117 |
Page 118 |
Page 119 |
Page 120 |
Page 121 |
Page 122 |
Page 123 |
Page 124 |
Page 125 |
Page 126 |
Page 127 |
Page 128 |
Page 129 |
Page 130 |
Page 131 |
Page 132 |
Page 133 |
Page 134 |
Page 135 |
Page 136 |
Page 137 |
Page 138 |
Page 139 |
Page 140 |
Page 141 |
Page 142 |
Page 143 |
Page 144 |
Page 145 |
Page 146 |
Page 147 |
Page 148 |
Page 149 |
Page 150 |
Page 151 |
Page 152 |
Page 153 |
Page 154 |
Page 155 |
Page 156 |
Page 157 |
Page 158 |
Page 159 |
Page 160 |
Page 161 |
Page 162 |
Page 163 |
Page 164 |
Page 165 |
Page 166 |
Page 167 |
Page 168 |
Page 169 |
Page 170 |
Page 171 |
Page 172 |
Page 173 |
Page 174 |
Page 175 |
Page 176 |
Page 177 |
Page 178 |
Page 179 |
Page 180 |
Page 181 |
Page 182 |
Page 183 |
Page 184 |
Page 185 |
Page 186 |
Page 187 |
Page 188 |
Page 189 |
Page 190 |
Page 191 |
Page 192 |
Page 193 |
Page 194 |
Page 195 |
Page 196 |
Page 197 |
Page 198 |
Page 199 |
Page 200 |
Page 201 |
Page 202 |
Page 203 |
Page 204 |
Page 205 |
Page 206 |
Page 207 |
Page 208 |
Page 209 |
Page 210 |
Page 211 |
Page 212 |
Page 213 |
Page 214 |
Page 215 |
Page 216 |
Page 217 |
Page 218 |
Page 219 |
Page 220 |
Page 221 |
Page 222 |
Page 223 |
Page 224 |
Page 225 |
Page 226 |
Page 227 |
Page 228 |
Page 229 |
Page 230 |
Page 231 |
Page 232 |
Page 233 |
Page 234 |
Page 235 |
Page 236 |
Page 237 |
Page 238 |
Page 239 |
Page 240 |
Page 241 |
Page 242