Рецимо да се наша прича дешава у деветнаестом веку на Косову. Зима је и велики снег. Јунак наше приче, Милош, упутио се по ноћи саоницама у варош да ујутро на пазару прода овчије месо. Прескочићу идилични опис зимске ноћи који је познат свима за које Лаза Лазаревић није само метафора када на леп начин желе да лоцирају стање свог саговорника.


И долазимо до крика који је учинио да Милошеви коњи и без његове команде још јаче повуку санке. Вук. О њему је Милош размишљао још од када је кренуо од куће, али није хтео да га спомене како га не би призвао. Дошао је он и непозван. Сјурио се са планине и већ је у даљини Милош видео његову сенку како граби ка саоницама. Ошинуо је коње, али они нису могли брже. Кроз неколико момената је размишљао шта да ради, а онда је из вреће извадио један пакет меса и бацио га у мрак. Сенка је стала.


Изгледа да је успео да комадом меса умилостиви неман. Срце му је поскочило од среће што је уз мали губитак решио проблем. А онда му се учинило као да поново чује крик. Окренуо се и видео сенку. И то не једну него три. Три вука су урлајући грабила ка њему. Месечина је обасјавала равницу и сасвим јасно је могао да им разазна тела у трку. Били су све ближи и ближи. Није много размишљао пре него што је избацио још два пакета меса. Окренуо се да види колико је времена уштедао. За сваки случај избацио је још један пакет.Шта је три пакета за три вука? Али овај пут као да се нису зауставили. Јесу, јер је чуо како се кољу око меса. Па који су то који сада трче за њим и колико их има? Ускоро је могао поново да их све види у чопору. Било их је шест.


Стегнуо је пушку која му је била у крилу и опипао нож за појасом. Да ли да пуца или да чека док га не нападну? Хоће ли моћи да се бори са шест вукова. И шта треба да уради како би их умилостивио? Зна ли та неман шта је милост или само граби вођена животињским нагоном. Варошке куће још није назирао, али је знао да нису далеко. Једном је руком држао узде, а другом је наизменично шибао коње и бацао иза себе пакет по пакет меса. Више се није ни окретао. Знао је да су ту. Да урлају и да га јуре свесни да је слаб, да им попушта и да се не може одбранити.


О месу више није размишљао. Ни о новцу који је требало да однесе кући када на пазару прода месо. „Само да преживим”, било му је у глави. Одједном вукови ућуташе. Осетили су да је варош близу, да свиће и да нису више тако јаки. АлиМилош се није окретао. Још увек их је осећао за вратом. А сада га је још више плашила друга мисао. Није смео да погледа иза себе јер би видео поцепане, празне вреће у којима више није било ни једног јединог пакета меса.


Надам се да је ова прича оставила довољан утисак на све нас који се бавимо преговарањем и да никада нећемо направити уступак, а да нешто не добијамо у замену. Добра воља, милосрђе, „паметнији попушта“ и друге лепе особине које су код нас раширене у преговарању се редовно третирају као показивање слабости.


Од тренера продаје до лајф коуча www.srma.rs 35


Page 1  |  Page 2  |  Page 3  |  Page 4  |  Page 5  |  Page 6  |  Page 7  |  Page 8  |  Page 9  |  Page 10  |  Page 11  |  Page 12  |  Page 13  |  Page 14  |  Page 15  |  Page 16  |  Page 17  |  Page 18  |  Page 19  |  Page 20  |  Page 21  |  Page 22  |  Page 23  |  Page 24  |  Page 25  |  Page 26  |  Page 27  |  Page 28  |  Page 29  |  Page 30  |  Page 31  |  Page 32  |  Page 33  |  Page 34  |  Page 35  |  Page 36  |  Page 37  |  Page 38  |  Page 39  |  Page 40  |  Page 41  |  Page 42  |  Page 43  |  Page 44  |  Page 45  |  Page 46  |  Page 47  |  Page 48  |  Page 49  |  Page 50  |  Page 51  |  Page 52  |  Page 53  |  Page 54  |  Page 55  |  Page 56  |  Page 57  |  Page 58  |  Page 59  |  Page 60  |  Page 61  |  Page 62  |  Page 63  |  Page 64  |  Page 65  |  Page 66  |  Page 67  |  Page 68  |  Page 69  |  Page 70  |  Page 71  |  Page 72  |  Page 73  |  Page 74  |  Page 75  |  Page 76  |  Page 77  |  Page 78  |  Page 79  |  Page 80  |  Page 81  |  Page 82  |  Page 83  |  Page 84  |  Page 85  |  Page 86  |  Page 87  |  Page 88  |  Page 89  |  Page 90  |  Page 91  |  Page 92  |  Page 93  |  Page 94  |  Page 95  |  Page 96  |  Page 97  |  Page 98  |  Page 99  |  Page 100  |  Page 101  |  Page 102  |  Page 103  |  Page 104  |  Page 105  |  Page 106  |  Page 107  |  Page 108  |  Page 109  |  Page 110  |  Page 111  |  Page 112  |  Page 113  |  Page 114  |  Page 115  |  Page 116  |  Page 117  |  Page 118  |  Page 119  |  Page 120  |  Page 121  |  Page 122  |  Page 123  |  Page 124  |  Page 125  |  Page 126  |  Page 127  |  Page 128  |  Page 129  |  Page 130  |  Page 131  |  Page 132  |  Page 133  |  Page 134  |  Page 135  |  Page 136  |  Page 137  |  Page 138  |  Page 139  |  Page 140  |  Page 141  |  Page 142  |  Page 143  |  Page 144  |  Page 145  |  Page 146  |  Page 147  |  Page 148  |  Page 149  |  Page 150  |  Page 151  |  Page 152  |  Page 153  |  Page 154  |  Page 155  |  Page 156  |  Page 157  |  Page 158  |  Page 159  |  Page 160  |  Page 161  |  Page 162  |  Page 163  |  Page 164  |  Page 165  |  Page 166  |  Page 167  |  Page 168  |  Page 169  |  Page 170  |  Page 171  |  Page 172  |  Page 173  |  Page 174  |  Page 175  |  Page 176  |  Page 177  |  Page 178  |  Page 179  |  Page 180  |  Page 181  |  Page 182  |  Page 183  |  Page 184  |  Page 185  |  Page 186  |  Page 187  |  Page 188  |  Page 189  |  Page 190  |  Page 191  |  Page 192  |  Page 193  |  Page 194  |  Page 195  |  Page 196  |  Page 197  |  Page 198  |  Page 199  |  Page 200  |  Page 201  |  Page 202  |  Page 203  |  Page 204  |  Page 205  |  Page 206  |  Page 207  |  Page 208  |  Page 209  |  Page 210  |  Page 211  |  Page 212  |  Page 213  |  Page 214  |  Page 215  |  Page 216  |  Page 217  |  Page 218  |  Page 219  |  Page 220  |  Page 221  |  Page 222  |  Page 223  |  Page 224  |  Page 225  |  Page 226  |  Page 227  |  Page 228  |  Page 229  |  Page 230  |  Page 231  |  Page 232  |  Page 233  |  Page 234  |  Page 235  |  Page 236  |  Page 237  |  Page 238  |  Page 239  |  Page 240  |  Page 241  |  Page 242